Autor: Mi­ro­slav La­zan­ski


Ja stvar­no ne znam šta se to do­ga­đa sa ovim na­šim kom­ši­ja­ma, na sve stra­ne nas tu­ža­ka­ju i glu­me ne­ke evrop­ske i svjet­ske ve­li­či­ne.
Ta­ko su mi­ni­star od­bra­ne Hr­vat­ske go­spo­din Da­mir Kr­sti­če­vić i mi­ni­stri­ca od­bra­ne Al­ba­ni­je go­spo­đa Mi­mi Kod­he­li na­pi­sa­li ne­ka­kvo pi­smo upo­zo­re­nja ge­ne­ral­nom se­kre­ta­ru NA­TO-a Jen­su Stol­ten­ber­gu, ina­če na­šem vr­lom i pro­vje­re­nom pri­ja­te­lju, u ko­jem op­tu­žu­ju srp­ski po­li­tič­ki vrh za „na­ci­o­na­li­stič­ku re­to­ri­ku ko­ja pri­je­ti bez­bjed­no­sti Ko­so­va i ci­je­log re­gi­o­na”.
U pi­smu se sko­ro di­rekt­no za­la­žu za pre­tva­ra­nje ko­sov­skih bez­bjed­no­snih sna­ga u voj­sku Ko­so­va.
Ka­ko je Ko­so­vo po usta­vu deo Sr­bi­je, sve oče­ku­jem ener­gi­čan de­marš na­šeg mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va hr­vat­skoj i al­ban­skoj ek­se­len­ci­ji u Be­o­gra­du zbog otvo­re­nog mi­je­ša­nja u unu­tra­šnje po­slo­ve su­ve­re­ne dr­ža­ve Sr­bi­je.
Za­pra­vo, aj­de što se oko Ko­so­va ja­vi­la Mi­mi, ali što se ja­vio i Da­mir Da­do, to mi ni­ka­ko ni­je ja­sno.
Na­i­me, Da­de­ka i hr­vat­ski me­di­ji op­tu­žu­ju za zlo­či­ne po­či­nje­ne pro­tiv Sr­ba u BiH, a po­sto­je i sum­nje da je to­kom ra­ta na Ko­so­vu 1998–1999. go­di­ne bio sa­vjet­nik OVK-a.
Kao da su mu Sr­bi spe­ci­jal­nost. I ta­ko me­đu svim čla­ni­ca­ma NA­TO-a pi­smo pro­tiv Sr­ba na­pi­sa­še Hr­vat i Al­ban­ka. Sta­ri srp­ski pri­ja­te­lji.
Na­rav­no, mi će­mo oko pre­tva­ra­nja ko­sov­skih sna­ga bez­bjed­no­sti u pra­vu ko­sov­sku voj­sku sa­da do ne­ba da ta­lam­ba­sa­mo o re­zo­lu­ci­ji UN 1244, ko­ja to ne do­zvo­lja­va.
A ta re­zo­lu­ci­ja oba­ve­zu­je sna­ge NA­TO-a da obez­bi­je­de mi­ran i nor­ma­lan ži­vot svih sta­nov­ni­ka Ko­so­va, zna­či svih, a ne sa­mo Al­ba­na­ca. Ima­ju li Sr­bi na Ko­so­vu mi­ran i nor­ma­lan ži­vot? Ne­ma­ju.
Ta re­zo­lu­ci­ja oba­ve­zu­je i obez­bje­đu­je bez­bje­dan i slo­bo­dan po­vra­tak svih iz­bje­gli­ca i ra­se­lje­nih li­ca.
Da li su se na Ko­so­vo vra­ti­li Sr­bi? Mi­ni­ma­lan broj. Ta re­zo­lu­ci­ja tra­ži da se na Ko­so­vu us­po­sta­vi „pri­vre­me­ni po­li­tič­ki okvir” vo­de­ći u pot­pu­no­sti ra­ču­na o prin­ci­pi­ma su­ve­re­ni­te­ta i in­te­gri­te­ta Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je.
Da se tu­žno osmi­jeh­nem na taj „pri­vre­me­ni po­li­tič­ki okvir”. Ta re­zo­lu­ci­ja do­pu­šta po­vra­tak do­go­vo­re­nog bro­ja ju­go­slo­ven­skih voj­ni­ka, srp­ske po­li­ci­je i ca­ri­ni­ka na gra­ni­cu pre­ma Al­ba­ni­ji ra­di odr­ža­va­nja ci­vil­nog re­da i za­ko­na i za­šti­te ljud­skih pra­va.
Iz Be­o­gra­da to ni­ka­da ni­je ni za­tra­že­no…
Go­spo­do po­li­ti­ča­ri, re­zo­lu­ci­ja UN 1244 vri­je­di da­nas ma­nje od pa­pi­ra na ko­jem je na­pi­sa­na i to je su­ro­va isti­na.
Ko­so­vo pra­vi svo­ju voj­sku, mi mo­že­mo u ime mi­ra i sta­bil­no­sti u re­gi­o­nu da smo pro­tiv to­ga, ali osim ver­bal­nih pro­te­sta ne vi­dim kod nas al­ter­na­ti­vu svje­sno amo­ral­noj vr­sti po­li­tič­kog re­a­li­zma.
Na­i­me, Edi Ra­ma na­ja­vlju­je za­jed­nič­ke am­ba­sa­de Al­ba­ni­je i Ko­so­va, a pi­ta­nje sve­al­ban­skog uje­di­nje­nja sa­mo je pi­ta­nje vre­me­na.
Iz­me­đu po­gla­vlja i sve­al­ban­skog uje­di­nje­nja, mi smo za po­gla­vlja. Kom­ši­je su pr­vo od­ra­di­le po­gla­vlja, pa sa­da od­ra­đu­ju i po­glav­ni­ka. Da­dek se na­me­će…
Sr­bi­ja se u ovih 26 go­di­na sva­če­ga na­gle­da­la, po­ne­kad bi­la i bru­tal­no na­sa­ma­re­na. Svo­jom kri­vi­com. Ka­da svi sa­da ka­žu da vo­le Sr­bi­ju, eto vo­lim je i ja. Za­to što ne vje­ru­je u ču­de­sne lje­ko­ve i di­je­te, u ču­de­sna i je­di­na rje­še­nja, što je uvjek mal­či­ce skep­tič­na i s iro­ni­jom po­sma­tra i se­be i dru­ge.
Vo­lim Sr­bi­ju jer ima sjaj­no osje­ća­nje za for­mu, u ži­vo­tu, u obi­ča­ji­ma, u odi­je­va­nju, pa i u mu­zi­ci i ar­hi­tek­tu­ri. For­ma je ono što mo­že za­o­kru­ži­ti ha­os tra­gič­nog bal­kan­skog blu­za ko­ji nas okru­žu­je, ali či­ji smo i mi dio.
Mo­žda je na­ša for­ma za­pra­vo sa­mo de­ri­va­ci­ja na­še sta­ro­sti i isto­ri­je, zna­te ono ne­be­ski na­rod, ali sa sta­no­vi­šta este­ti­ke na­ša for­ma bi tre­ba­lo da bu­de stro­gi red i ogra­ni­če­nje. Bez to­ga na­stu­pa ra­su­lo. Ili, i pa­pa i Lu­ter…
Dru­gim ri­je­či­ma, po­li­tič­ki re­a­li­zam odav­no je do­bio ne­u­god­ne ko­no­ta­ci­je i na lje­vi­ci i na de­sni­ci. Lje­vi­ča­ri pred­ba­cu­ju re­a­li­sti­ma da su steg­nu­ti, beš­ćut­ni i ci­nič­ni. De­sni­ca vi­di po­li­tič­ki re­a­li­zam kao ne­što ma­lo vi­še od po­li­tič­kog ku­ka­vič­lu­ka.
Na­rav­no, ni ide­a­li­zam ne ob­je­zbe­đu­je auto­mat­ski iz­laz iz mo­ral­nih zam­ki dr­žav­ni­štva. To i je­ste su­šti­na pi­ta­nja re­a­li­zma u po­li­ti­ci.
Pred­sjed­nik Vla­de Cr­ne Go­re go­spo­din Du­ško Mar­ko­vić dao je in­ter­vju ame­rič­kom ma­ga­zi­nu „Tajm”. Dok mu že­ne i maj­ke pro­te­stu­ju is­pred zgra­de vla­de u Pod­go­ri­ci, jer je vla­da sma­nji­la iz­nos nov­ča­ne po­mo­ći za tre­će di­je­te, pre­mi­jer Cr­ne Go­re ba­vi se svjet­skim stra­te­škim pro­ble­mi­ma iz­me­đu NA­TO-a i Ru­si­je.
Ta­ko pre­mi­jer Mar­ko­vić za­klju­ču­je da je lu­ka Bar stra­te­ški va­žna za pro­tiv­ni­ke NA­TO-a, po­seb­no na­kon kon­flik­ta u Si­ri­ji, ka­da je Ru­si­ja po­če­la da tra­ži do­bru po­mor­sku ba­zu u ne­koj od to­pli­jih ze­ma­lja.
Pre­mi­jer Mar­ko­vić tim ri­je­či­ma im­pli­ci­te pri­zna­je da Cr­na Go­ra že­li da uđe u sa­stav pro­tiv­ni­ka Ru­si­je, što je ne­vi­đe­na di­plo­mat­ska vje­šti­na iz­ra­ža­va­nja.
Ka­že pre­mi­jer Cr­ne Go­re „ka­ko će Cr­na Go­ra bra­ni­ti in­te­re­se za­pad­no­e­vrop­ske za­jed­ni­ce i da od­lu­kom Cr­ne Go­re da uđe u NA­TO Cr­na Go­ra po­sta­je dio dru­gog ci­vi­li­za­cij­skog kru­ga”. Zna­či, svi osta­li iz­van NA­TO-a su ne­ka dru­ga ci­vi­li­za­ci­ja?
E, Du­ško, Du­ško. Nje­goš se pre­vr­će u gro­bu.
www.iskra.co